Од свих лекција које се уче у школи, од образаца и формула, научника, историјских чињеница, открића, закона и правила, најважнија је лекција о Светом Сави. То је она о вери, посвећености, поштењу, доброти, стрпљењу, праштању... о правој љубави. За њега образовање није значило, као данас, стицање знања, већ су темељ учењу били Вера и Истина.
Имао је седамнаест година када је оставио све што је један принц могао да има. Одрекао се свега материјалног и пошао у наручје светогорских манастира. Није тада ни слутио да постаје вечни вођа свога народа. Да је истовремено и камен темељац и звезда водиља – духовни и интелектуални творац Србије.
Рад Светог Саве на просвећивању српског народа започео је његовим доласком из Свете горе у Србију, односно од преноса моштију свеога оца Светог Симеона из манастира Хиландара у манастир Студеницу. Од тог времена Студеница је постала центар српског црквеног и просветног живота. Сава је знао да без цркве нема просвећености. Самосталношћу цркве и својим боголиким и богоугодним животом Сава је Србији даровао ослонац за сва времена. Осам стотина година је од тада прошло.
Његош је записао: „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довека“, живи, Свети Саво!